I evo šta je - što reko Blic, koji je takođe u procesu tranzicije iz bulje u bulju - pokazao novinarskoistraživački rezultat: Politika se trenutno nalazi u stanju interrectuma, što će reći da je na ničijoj zemlji između dva čmara. Gde joj je i mesto.
Budući da je Novo Visoko Dupe još uvek N. N. lice, Rotopalankin navigator ne zna u kom pravcu da okrene Politikino kormilo - sledstveno je redakcijski kolegijum još uvek u blizini Bivšeg Visokog Dupeta, ali uzdržano, tako da se studentski Vlasi - digitalna generacija kojoj puca qwrz za analogne odštampotine poput Politike - ne bi dosetili.
Prilikom jučerašnje inspekcije Rotopalankinog portala obavestio sam se - baš sam našao mesto gde da se obaveštavam - da je afera „autovanje prijatelja studenata“ eskalirala do u tri lepe p. materine.
Nakon što je Prijatelj studenata Maršavelski obznanio svoj identitet, na njega se i u domicilnoj Hrvatskoj i u Srbiji - čiju je studentariju savetovao pismenim putem - podigla kuka i motika.
U Hrvatskoj su se od Prijatelja studenata „ogradili“ sledeći entiteti: hrvatska vlada, Pravni fakultet, nekakvo Vijeće za nadzor Hrvatske Udbe mu je dalo ostavku, a upriličene su i TV debate na kojima su se najuglednije hrvatske proser-efendije - koje se od srbijanskih proser-efendija razlikuju samo po ijekavici - grdno ibretile i seruckale po Maršavelskom.
Naravno da to nije promaklo pažnji Rotopalankinih proser-efendija, koje su već u naslovu ponjave od teksta posvećenog subverzivnom delovanju Maršavelskog napravile pitanje ko će u Srbiji odgovarati za njegovo (Prijateljevo) delovanje.
Nisam mogao da se ne zapitam: ko da ogovara, za šta da odgovara, majke vam ga nabijem. Prvo i pre svega: Prijatelj je svoja savetodavna pisma objavljivao možda celih godinu dana, a srbsko javno tužibapstvo - jedino merodavno za utvrđivanje odgovornosti - nije imalo nikakvih primjedbi.
Drugo i nakon svega: apsolutno je isključena mogućnost da sestra hrvatske službe kojoj je Prijatelj bio nadzornik - srpska Udba - nije već posle prvog Prijateljevog pisma znala ko je i šta je Prijatelj studenata. Nije to bio težak operativni posao. Prijatelj ništa nije radio „undercover“, samo je pisma potpisivao pseudonimom, u čemu nema ničeg zazornog.
Ja sam u pismima Prijatelju studenata povremeno pisao da živ nisam što ne znam identitet Prijatelja studenata, ali to je bila šala-komika. Da sam se malo potrudio, ne bi mi trebalo više od jednog dana i nekoliko telefonskih poziva da saznam ko je Prijatelj.
Nisam se potrudio zato što mi nije bitno da saznam ko je Prijatelj studenata. A zašto mi nije bilo bitno - i zašto oko toga ne bi trebalo da se pravi furtutma - o tome se možete obavestiti u našoj sledećoj današnjoj kolumni.